Смрт Илије Смиљанића 0001    Нешто пишти у зеленој трави: 0002    Ил’ је вила, или љута гуја? 0003    Нит’ је вила, нити љута гуја, 0004    Веће пишти Смиљанић Илија, 0005    Илија је рана допаднуо. 0006    Ал’ ето ти Мандушића Вука, 0007    Па он пита свога побратима: 0008    „Што ми цвилиш, драги побратиме?” 0009    Вели њему Смиљанић Илија: 0010    „Ране су ми, брате, одољеле.” 0011    Вели њему Мандушићу Вуче: 0012    „Мореш ли ми, драги побратиме, 0013    „Мореш ли ми, ране пребољети, 0014    „Да ти тражим лагане хећиме, 0015    „Да ти градим мекане мелеме?” 0016    Проговара Смиљанић Илија: 0017    „Не мучи се, не тражи хећима, 0018    „Не харчи се, не гради мелема, 0019    „Већ ме носи моме б’јелу двору, 0020    „Моме двору, мојој старој мајци, 0021    „Да ми мајка моје ране вида, 0022    „Љуба моја да стере постељу, 0023    „Сеја моја да ме водом поји.” 0024    Вели њему Мандушићу Вуче: 0025    „Да те носим, побро, моме двору, 0026    „Мати моја да ти ране вида, 0027    „Љуба моја да стере постељу, 0028    „Сеја моја да те водом поји.” 0029    Проговара Смиљанић Илија: 0030    ”Аја Богме, драги побратиме! 0031    „Туђа мајка ране повређује, 0032    „Туђа љуба бреговито стере, 0033    „Туђа сеја горком водом поји.” 0034    То изусти, а душицу пусти.